Listen in Audio

Дрво, метал, зелено стакло, геометријски и цветни украси и импресивна индустријска опрема. Све то у истој просторији, да!

Најизненађујући предмет је, можда,  контролна табла, уоквирена правоугаоним рамом са заобљеним угловима и геометријским украсима у рељефу или субстракцији. Троугласти орнаменти садрже спиралне украсне предмете као препоруку за водени елемент. Контролна табла је направљена од правоугаоних мермерних панела, доброг електричног изолатора. Одаћемо вам једну тајну: рам је дуго година био скривен и откривен је током процеса рестаурације кроз који је водовод прошао пре него што је претворен у музеј.

Пројекат постављања пумпи, пратеће инсталације и резервоара, датирани 1913. године, такође носе печат будимпештанске компаније за гасне инсталације, пумпе и инсталације Тојдлоф-Дитрих.

Пумпе нису оригиналне, замењене су 1959. године, након процеса обнове. Кроз прозоре сале можете видети затрпани резервоар у који је стизала и била складиштена вода након третмана у Пречишћивачу.

Као и данас, систем за испумпавање воде у Темишвару био је подешен на периоде минималне и максималне потрошње. Да би се надокнадиле потребе за водом, у периоду максималне потрошње, али и за снабдевање града у трајању од 3-4 сата у случају кварова или непогода, изграђена су два водоторња у Јозефину и Фабрику 1912. и 1914. године. са складишним капацитетом од 500 кубних метара. Изузев тога, Јозефински торањ је располагао резервоаром од 250 кубних метара за складиштење воде из Бегеја, која се користила у индустријске сврхе у многим оближњим фабрикама. Утврђења су све време надгледали запослени који су живели у унутрашњим стамбеним објектима. Данас су торњеви на списку историјских споменика Темишвара.

Што се дистрибуције воде тиче, сада је све подешено аутоматски, једноставним притиском на неколико контролних тастера. И ако је 1914. године мрежа имала, како рекосмо, дужину од 87 километара, данас има преко 750 и налази се у сталном порасту. Изузев тога, тренутна мрежа за снабдевање није више разграната, већ прстенаста, чиме се постиже уједначеност притисака и токова на нивоу читавог града.

Од 2010. године компанија Акватим постала је регионални оператер услуга водоснабдевања и канализације у жупанији Тимиш. Под вођством инжењера Илије Влајкуа, генералног директора Акватима од 1999. године, компанија је доживела значајан развој. Ако је на почетку, 1914. године, компанија нудила услуге за око 50.000 потрошача, 2023. године Акватим опслужује више од пола милиона људи. А иницијатива за оснивање овог музеја везује се и за име директора Илије Влајкуа.